Obrazovanje u digitalnom svetu - kultura digitalnog sveta 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 9 | Nivo: Fakultet za medije i komunikacije

UVOD
U savremenom društvu obrazovanje postaje jedan od značajnih faktora društvenog razvoja i ima odlučujuću ulogu za napredak svakod pojedinca. Po tradicionalnom shvatanju obrazovanje je „svesno, plansko razvijanje čovekovih znanja, umeća i navika“ Obrazovanje je tesno povezano sa socijalizacijom i vaspitanjem. Zapravo ono je uži deo šireg socijalnog procesa učenja koje u svim socijalnim okvirima ima odlučujući značaj. Tako dolazimo do zaključka da je obrazovanje „(...) sistematsko prenošenje znanja i umeća s naraštaja na naraštaj, od jednog pojedinca do drugog.“ U tom smislu obrazovanje je uvek postojalo, ali je tek u modernom društvu dobilo institucionalni oblik i široku rasprostranjenost. „Obrazovanje sve više postaje masovno, uskostručno i permanentno. Istovremeno, ono biva sve značajnije za društveni status pojedinca i društvenih grupa.“ Ovo nas dovodi do savremenijeg shvatanja obrazovanja u kome ono predstavlja nastojanje da se pruže jednaki početni izgledi za sve pojedince i društvene grupe.
Masovno obrazovanje je postalo deo „industrije znanja“ koje se najbrže razvija. Na taj način obrazovanje nema samo društvenu ulogu, već i politički i ekonomski značaj. Ulaskom u informatičku eru obrazovanje ima zadatak usaglašavanja sa potrebama savremenog tehnološkog doba i savremenim dostignućima. Ono bi trebalo da poveća čovekovu prilagodljivost digitalnoj eri i uveća čovekove sposobnosti koje su potrebne u promenama koje donosi tehnološko doba.
Elektronsko obrazovanje i novi oblici učenja
Elektronsko obrazovanje ili e-obrazovanje (eng. e-learning) nema jedinstvenu definiciju. Jedna od tehničkih definicija može biti: „ E-obrazovanje je bilo koji oblik učenja, poučavanja ili obrazovanja koji je potpomognut upotrebom računarskih tehnologija, a posebno računarskih mreža utemeljenih na Internet tehnologijama.“
E-obrazovanje je, u suštini, primena informaciono-komunikacijskih tehnologija u učenju. Elektronsko učenje, učenje informaciono-komunikacijskim tehnologijama (skr. IKT) i multimedijsko obrazovanje novi su oblici učenja koje nam nameću tehnološka dostignuća i novi mediji.
Novi oblici učenja, inovacije i metodologija zahtevaju i svojevrsnu reformu celokupnog obrazovnog sistema. U tom smislu misija obrazovanih institucija jeste da omogući sigurno, savremeno i učinkovito obrazovno okruženje.
U današnje vreme informatička pismenost bitan je preduslov za još širu informacijsku pismenost. Informatička pismenost (eng. computer literacy) definiše se kao sposobnost korišćenja računara i računarskih programa. Informacijska pismenost
(eng. information literacy) obuhvata i informatičku pismenost. Naime, to je posedovanje znanja o tome kako naći, proceniti i iskoristiti najbolje i najdostupnije informacije kako bi se rešio određeni problem, donela odluka i sl. Naravno, izvori informacija mogu biti različiti ali danas posebnu ulogu zauzima Internet.
Ukratko rečeno, informacijska pismena osoba je ona koja je naučila kako se uči tj. koja zna kako da nađe informacije koje su joj potrebne i kako da iskoristi nađene informacije.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com